среда, 12. фебруар 2014.

Znate li razliku između alopatskog i holističkog pristupa čoveku i njegovim problemima?

Da li ste razmišljali o razlici između ALOPATSKOG I HOLISTIČKOG NAČINA ISCELJENJA?

Prvo da razjasnimo značenje ova dva pojma - alopatija ili alopatska medicina je ono što se danas naziva i savremena medicina ili zvanična medicina. Ona se prvenstveno oslanja na lekove i hirurgiju, lečeći na taj način posledicu a ne uzrok. Kategorizacija bolesti je stroga i svaki lekar leči samo simptome bolesti za koju je specijalozovan.
Često se dešava da čovek koji pati od nesanice, stezanja u grudima, pečenja u želucu i loših odnosa u porodici bude lečen kod tri različita lekara - psihijatra, kardiologa i gastroenterologa, dobijajući na taj način čitavu jednu malu apoteku lekova koji maskiraju posledice, a još više produbljuju uzrok. I kome god se od ovih lekara požali da su mu odnosi sa ukućanima katastrofalni - niko mu neće pomoći - jer to ne spada u oblast njihovog rada. Naš čovek postaje sve bolesniji, njegova energija sve slabija, efikasnost na poslu sve lošija, biće često na bolovanju, navedeni lekovi će izazvati novi poremećaj - disbalans u nekom novom organu, nove pesimističke misli, sve lošije odnose unutar porodice, ali on i dalje neće dobiti odgovor od svog alopatskog lekara. No, dugotrajno guranje pod tepih simptoma koji su tako očigledni, uzroka koji su na početku jednostavno mogli da se dovedu u balans i da naš čovek bude srećan i zadovoljan, dovešće ga do ozbiljnih zdravstvenih problema - koje će prilično teško lečiti čak i u savremenoj medicini. Alopatska medicina veruje u jake lekove ciljane samo na jedan organ, a ako to ne pomogne tada se primenjuje odstranjivanje ili zamena organa (ukoliko je moguće).

HOLISTIČKA medicina podrazumeva da je cela osoba obuhvaćena terapijom. Čovek se posmatra kao celina i simptomi se posmatraju kao uzroci, a tretirajući uzroke - nestaju posledice. Čitavo telo se vraća u balans i čovek je ponovo zdrav i spreman za normalno funkcionisanje. Holistička medicina naziva se još i alternativna - mada je postojala mnogo pre ove danas zvanične.

Holistička medicina shvata telo kao jedinstven organizam - a simptome koje čovek navodi posmatra kao simptome narušenog zdravlja. Treba pronaći uzrok i jedinstvenim lekom tretirati organizam. Ona je neizvenzivna, celovita, nežna. U holističku medicinu spadaju: homeopatija, floriterapija, fitoteapija, akupunktura... One se često kombinuju sa masažom, bioenergijom, hipnozom, psihoterapijom, art terapijom, psihoanalizom...

Danas sve više lekara u svojoj praksi koristi i holističke pristupe. Na zapadnim medicinskim fakultetima zvanično se izučavaju holistički pristupi lečenju i lekaru je dozvoljeno da u svojoj praksi primenjuje iste, kao što je i pacijentu dozvoljeno da bira koji će metod lečenja izabrati na teret svog zdravstvenog osiguranja. Kod nas je pre nekoliko godina u predlogu zakona bilo ozvaničavanje određenih holističkih pristupa i svi smo se prilično obradovali tome, ali negde je zapelo.

No, nameće se logično pitanje - zašto se ljudi i dalje više leče savremenom medicinom? Koje su njene prednosti?
Prednosti su što se čovek brže "izleči" - tj. mnogo se brže zamaskiraju posledice. Efekti su time brže vidljivi. Možete dobiti bolovanje.

Holistička medicina je nežna i blaga. Ona deluje na čitav niz simptoma odjednom te je potrebno pacijenta duže tretirati jer kao što se ni uzroci nisu odjednom pojavili tako se ne mogu odjednom ni otkloniti. Od pacijenta se očekuje da bude strpljiv i da uzima terapiju ili dolazi na terapiju čak i kad mu se čini da se trenutno ništa ne dešava. Kad bismo to uporedili sa vetrom - blagi povetarac duva lagano, ne osetite ga, ne rasturi vam frizuru, ali ipak pročisti vazduh. Polako, ali sigurno, nežno ali efikasno - čisteći dugo i temeljno. Košava pročisti vazduh, ali na svom putu razbije sve što joj se nađe na putu. Rasturi, pocepa, polomi, a sve samo sa jednim ciljem da očisti vazduh. Možda je poređenje grubo, malo preterano, ali je cilj da objasnimo način delovanja.

Postoji još jedan razlog zašto čovek ponekad bira zvaničnu medicinu umesto alternativne. To je plaćanje. Zvanična nam uzima sa plate, pa imamo utisak da se lečimo besplatno (ali razmislite koliko je usluga tu zaista besplatno?). Alternativna nije u sistemu pa pacijent za tretmane mora da plaća - pa mu se čini da je ovaj sistem mnogo skuplji. No, saberite koliko plaćate lekove koji nisu na pozitivnoj listi, kolika je participacija, koliko staje odrađivanje većine analiza u privatnim ordinacijama i laboratorijama? Računica je jasna.

I, verujem da je problem u tome - kako proceniti ko je dobar alternativni iscelitelj? Danas mnogi nude mnogo - a na vama je da procenite na osnovu rezultata ko je ko.

Ono što je najvažnije - ni jedan praktičar alternativnih tretmana ne sme da vam obećava kule i gradove. Ne sme da vas nagovara da prekinete sa svojom savremenom terapijom. Ne sme da vam obećava da će vas osloboditi nečega što savremena medicina godinama nije uspela. Rekosmo - alternativa je nežna i zato relativno spora. Deluje odjednom na celo telo -a za to treba vremena. Početi sa alternativom treba na vreme. Ona ne treba da bude slamka za spas, već odluka da živite zdravo i u skladu sa sobom i prirodom. Da vam postane način života i razmišljanja. Vaš alternativni praktičar je neko ko ima vremena za vas, ko će se posvetiti vama kao jedinki, a ne vašoj bolesti izolovanoj od vas. Za praktičara vi ste celina.

I za kraj - kada bolest pređe u hronično stanje - alopatske metode često postaju jedini efikasni načini tretiranja bolesti. No, to ne znači da je bolja od holističke. Dilema je da li je upravo alopatski pristup lečenju taj koji je čoveka iz običnog disbalansa gurnuo u hroničnu bolest? Da li je kruti pristup bolesti  izolovanoj od čoveka kao celine doveo do hronične bolesti? Ne kritikujemo ovde lekare savremene medicine, već se samo pitamo - zašto nema više saradnje između ova dva pristupa čoveku?


Na vama je da procenite i izaberete šta vama više godi. Možete kombinovati ova dva principa - što je možda dobar put ka izlečenju čitavog organizma - polako koračajte ka onome što vam najviše prija i prema principu koji najbolje podupire vašu životnu filozofiju.