Danas ćemo se pozabaviti najčešćim pitanjem koje ste nam ovih dana postavljali. Alergije, astma, gušenje. Sve je to deo buđenja i suočavanja sa procesom promene u prirodi, primanja i davanja, životnog ritma.
Astmatičari pri napadu dišu plitko, ispredikano pri čemu je posebno težak izdisaj. Napad astme doživljava se ko gušenje koje ugrožava život, osoba se bori za vazduh. Razlozi za ovakve napade bi se mogli podeliti na:
Problem - uzimanje i davanje. Osoba udiše punim plućima, prepuni pluća vazduhom i onda ima problem prilikom ispuštanja vazduha. U ovom slučaju osoba previše uzima i više nego što može da potroši i to dovodi do osećaja gušenja. U ovom slučaju čovek bi trebalo da se preispita - šta to toliko želi da ima - ljubav, novac, slavu, znanje te stalno grabi a nije sposoban da to posle i vrati ili podeli. Nesposobnost vraćanja i deljenja dovodi do gušenja. Ako bi se uspeo napraviti balans između ove dve krajnosti da se uzeto može i vratiti ili podeliti sa drugima i problem bi nestao.
Želja za zatvaranjem. Na grčkom astma se označava uskogrudošću, na latinskom rečju uzak - angustos, što podseća na nemačku reč Angst (strah). Latinsku reč angustos nalazimo i u reči angina (upala krajnika), angina pektoris (srčani napad zbog suženja krvnih sudova srca). Može se zaključiti da su strah, uskost, sužavanje neraskidivo povezani. Tako sužavanje kod astmatičara ima veze sa strahom da se u sebe puste određene životne situacije. Strah od života.
Težnja ka dominaciji. Osobe koje imaju želju da dominiraju ali to ne priznaju potiskuju tu želju u telo i izazivaju astmu. Simptomi astme koriste se za dominiranje okolinom. Osoba ne podnosi kućne ljubimce, ne podnosi veštačke tkanine, ne podnosi miris duvana, ne podnosi ustajao vazduh do te mere da se guši, te su svi ukućani svoj život podredili tome da bolesniku bude dobro. To je vrsta ucenjivanja kroz astmatične napade. Posle duže bolesti dolazi do proširenja i stvrdnjavanja grudnog koša. Nema elastičnosti u pokretu pluća. Astmatična osoba se proširila i deluje dominantno a u tom širenju i zauzimanju prostora oseća se agresija jer ove osobe nikad nisu uspele da svoju agresiju izraze na jezičkom nivou, nikad nisu sebi dali oduška, imaju osećaj da će pući od agresivnosti koja nije iskazana jer vika, psovke, teške reči ostaše zaglavljene u plućima. Zato u jeziku i postoji izreka da se neko zagrcnuo od besa, da ne može da isljpljune reč i da se guši od besa.
Odbijanje tamnih aspekata života. Astmatičari vole čisto, sterilno, izbegavaju tamna i mračna mesta, sve što je zemaljsko i prirodno i što kod njih može da izaove napad. Oni zbog toga ne mogu da se bave fizičkim poslovima te su to često ljudi koji se "moraju" baviti umnim radom. Ove osobe bi najradije živele negde visoko. Oni vole visinu, čist vazduh, odstojanje od prizemnih stvari.
Astmatičari čeznu za ljubavlju, zato toliko uzdišu (kao što smo naveli da su pluća najljubavniji organ), ali ne mogu da daju ljubav jer imaju problem sa otpuštanjem, davanjem, izdisanjem.
I šta može da se uradi? Treba biti iskren prema sebi i suočiti se sa onim što nas tišti i zbog čega ne možemo da uspostavimo pravilan ritam udisaja i izdisaja, davanja i primanja, uzimanja, davanja.
Kako floriterapija može da pomogne?
Prvo je neophodan otvoren razgovor sa floriterapeutom. Želja da se život vrati u balans da se ritam uzimanja i davanja uskladi, da klijent shvati da mu ne treba više od onog što ima, da vidi gde su duboki koreni problema, straha, agresije, potiskivanja, kada je počeo da koristi bolest kao sredstvo za dostizanje cilja (da bude u centru pažnje, da neko brine o njemu, ali na neprirodan, uslovljen način). Kada se dođe do suštine tada ostaje da se dobro izbalansiranim cvetnim esencijama počne čistiti i vraćati u balans. Dužina trajanja isceljenja je individualna - kod nekog se taj "klik" ta deblokada desi vrlo brzo, a nekom je potrebno malo više vremena, ali verujem da je kvalitetan život cilj svakog pojedinca.
U sledećem tekstu pisaćemo malo više o esencijama koje su korisne za alergije i disajne puteve.
Tema teksta i podela preuzeti su iz knjige Detlefsen, Dalke: Bolest kao put do izlečenja.
"Alergija = materijalizovana agresija"
Alergične osobe treba sebi da postave sledeća pitanja:
1. Zbog čega svoju agresivnost ne podnosim u svesti, nego je prisiljavam na fizički rad?
2. Kojih oblasti života se toliko bojim da ih izbegavam?
3. Na koje teme ukazuju moji alergeni? Seksualnost, nagon, agresivnost, razmnožavanje, prljavština u smislu mračnih područja života.
4. U kojoj meri koristim svoju alergiju da bih manipulisao svojom okolinom?
5. Kako kod mene stoji stvar s ljubavlju, sa sposobnošću da puštam unutra?
Detlefsen, Dalke: Bolest kao put do izlečenja
Ovaj tekst započinjemo citatom iz knjige dvojice autora koji su među prvima počeli da istražuju i tretiraju psihosomatske poremećaje - tj. tendenciju da sve ono na šta nismo reagovali dok nam je bilo na nivou psihe, što smo potisnuli, gurali sve dublje dok nije iz psihičkog prešlo na fizički deo naše ličnosti.
Jave nam se misli koje nam ne prijaju. Bojimo se ljubavi, mislimo da smo uradili nešto što treba da ostane tajna jer je prljavo, nemoralno (prema našim kriterijumima), osećamo veliku tugu, postajemo agresivni, ne želimo tog trenutka decu, i još mnogo sličnih misli počne da nam se mota po glavi. I umesto da sednemo sami sa sobom i vidimo zašto to nećemo, osvestimo i nastavimo život, ili potražimo pomoć psihoterapeuta ako to ne možemo sami, mi jednostavno te misli guramo od sebe, toliko su nam opterećujuće i strane da ih prebacujemo na fizičko telo.
Alergije
Alergije su povezane sa problemima sa disanjem. Udahom primamo kiseonik, izdisajem izbacujemo ugljen-dioksid. Udisanjem dozvoljavamo da nešto uđe u naše fizičko telo, a izdisanjem otpuštamo nešto što nam ne treba. Disanje ima simboliku uzimanja i davanja. Kada smo alergični taj sistem je poremećen - ne dopuštamo da nam nešto poremeti unutrašnje polje, ali ni ne otpuštamo ono što nam je nepotrebno. Proces disanja je ono što nas održava u vezi sa svim živim bićima - jer svi vrše razmenu energije. Kontakt sa onim što dolazi spolja odigrava se u plućnim mehurićima (alveolama).
Drugi veliki organ za kontakt je koža. I preko nje mi primamo i otpuštamo. Primamo i kiseonik, ali i dodir, i otpuštamo štetne materije (znoj).
Kontakt kožom sa drugima možemo izbeći, ali kontakt sa plućima ne možemo (disanje je mehanička radnja). I sam jezik, kako navode autori knjige, nam sugeriše u čemu je problem: Nekoga ne mirišemo (ne prija nam, nervira nas, iritira nas), neko nam je oduzeo dah (uplašio, izazvao zavist...), neka situacija nas guši, ne možemo da dišemo, nedostaje nam vazduh - sve nas to navodi na situacije u kojima smo blokirani, nemamo slobodu izražavanja ili kretanja, nemamo "prostor" za sebe. Ne prija nam nečija blizina, nečiji dodir, telo, izbegavamo kontakt putem kože (grljenje i bilo koji vid intimnosti), ne možemo da dišemo u nečijoj blizini.
Alergija se i pojavljuje na ova dva organa - na plućima i koži - potisnuti osip na koži ispoljava se kao astma, a lečenjem može ponovo da se manifestuje kao kožno oboljenje. Opet, izbegavanje da putem daha dođemo sa nekim u kontakt dovodi do spazma prilikom izdisaja. Tako se sad naše telo brani od onoga što nismo raščistili - čega se bojimo, šta nam oduzima dah, šta mi to nećemo da prihvatimo u svoj život, koga to nećemo da pustimo da uđe u naš život i kome to ne damo da ode? Zašto se bojim da živim slobodno i bez ograničenja? I sve to nas na kraju vodi do bronhijalne astme.
Ovo stanje predstavlja suženje malih bronhija i bronhiola i može biti izazvano grčem glatke muskulature, zapaljenjskim otokom i sekrecijom sluzokože. (Brojtigam)Bronhijalna astma
Astmatičari pri napadu dišu plitko, ispredikano pri čemu je posebno težak izdisaj. Napad astme doživljava se ko gušenje koje ugrožava život, osoba se bori za vazduh. Razlozi za ovakve napade bi se mogli podeliti na:
Problem - uzimanje i davanje. Osoba udiše punim plućima, prepuni pluća vazduhom i onda ima problem prilikom ispuštanja vazduha. U ovom slučaju osoba previše uzima i više nego što može da potroši i to dovodi do osećaja gušenja. U ovom slučaju čovek bi trebalo da se preispita - šta to toliko želi da ima - ljubav, novac, slavu, znanje te stalno grabi a nije sposoban da to posle i vrati ili podeli. Nesposobnost vraćanja i deljenja dovodi do gušenja. Ako bi se uspeo napraviti balans između ove dve krajnosti da se uzeto može i vratiti ili podeliti sa drugima i problem bi nestao.
Želja za zatvaranjem. Na grčkom astma se označava uskogrudošću, na latinskom rečju uzak - angustos, što podseća na nemačku reč Angst (strah). Latinsku reč angustos nalazimo i u reči angina (upala krajnika), angina pektoris (srčani napad zbog suženja krvnih sudova srca). Može se zaključiti da su strah, uskost, sužavanje neraskidivo povezani. Tako sužavanje kod astmatičara ima veze sa strahom da se u sebe puste određene životne situacije. Strah od života.
Težnja ka dominaciji. Osobe koje imaju želju da dominiraju ali to ne priznaju potiskuju tu želju u telo i izazivaju astmu. Simptomi astme koriste se za dominiranje okolinom. Osoba ne podnosi kućne ljubimce, ne podnosi veštačke tkanine, ne podnosi miris duvana, ne podnosi ustajao vazduh do te mere da se guši, te su svi ukućani svoj život podredili tome da bolesniku bude dobro. To je vrsta ucenjivanja kroz astmatične napade. Posle duže bolesti dolazi do proširenja i stvrdnjavanja grudnog koša. Nema elastičnosti u pokretu pluća. Astmatična osoba se proširila i deluje dominantno a u tom širenju i zauzimanju prostora oseća se agresija jer ove osobe nikad nisu uspele da svoju agresiju izraze na jezičkom nivou, nikad nisu sebi dali oduška, imaju osećaj da će pući od agresivnosti koja nije iskazana jer vika, psovke, teške reči ostaše zaglavljene u plućima. Zato u jeziku i postoji izreka da se neko zagrcnuo od besa, da ne može da isljpljune reč i da se guši od besa.
Odbijanje tamnih aspekata života. Astmatičari vole čisto, sterilno, izbegavaju tamna i mračna mesta, sve što je zemaljsko i prirodno i što kod njih može da izaove napad. Oni zbog toga ne mogu da se bave fizičkim poslovima te su to često ljudi koji se "moraju" baviti umnim radom. Ove osobe bi najradije živele negde visoko. Oni vole visinu, čist vazduh, odstojanje od prizemnih stvari.
Astmatičari čeznu za ljubavlju, zato toliko uzdišu (kao što smo naveli da su pluća najljubavniji organ), ali ne mogu da daju ljubav jer imaju problem sa otpuštanjem, davanjem, izdisanjem.
I šta može da se uradi? Treba biti iskren prema sebi i suočiti se sa onim što nas tišti i zbog čega ne možemo da uspostavimo pravilan ritam udisaja i izdisaja, davanja i primanja, uzimanja, davanja.
Kako floriterapija može da pomogne?
Prvo je neophodan otvoren razgovor sa floriterapeutom. Želja da se život vrati u balans da se ritam uzimanja i davanja uskladi, da klijent shvati da mu ne treba više od onog što ima, da vidi gde su duboki koreni problema, straha, agresije, potiskivanja, kada je počeo da koristi bolest kao sredstvo za dostizanje cilja (da bude u centru pažnje, da neko brine o njemu, ali na neprirodan, uslovljen način). Kada se dođe do suštine tada ostaje da se dobro izbalansiranim cvetnim esencijama počne čistiti i vraćati u balans. Dužina trajanja isceljenja je individualna - kod nekog se taj "klik" ta deblokada desi vrlo brzo, a nekom je potrebno malo više vremena, ali verujem da je kvalitetan život cilj svakog pojedinca.
U sledećem tekstu pisaćemo malo više o esencijama koje su korisne za alergije i disajne puteve.
Tema teksta i podela preuzeti su iz knjige Detlefsen, Dalke: Bolest kao put do izlečenja.
 |
| Treba umeti pustiti i dopustiti |
Нема коментара:
Постави коментар