I reče pesnik - korak van sebe veća je mudrost nego kilometri pređeni u sebi..

Dok kiša polako pada iznad Novog Sada, hajde još malo da pričamo o oslobađanju, samopouzdanju, veri u sebe, radu na sebi. Ne, nije nam namera da ovo bude još jedan od opštih tekstova i dragih Saveta. Ovo je lično. Čitamo vaše poruke u inboksu i mejlove koje nam šaljete. Retko ko javno komentariše i kad malo razmislimo, tako i jeste najlakše i najbolje. Ipak svako ima svoj lični svet i ličnu dilemu.

Budite hrabri i pitajte. Kad god vam u životu nešto nije jasno, pitajte. Znate kako kažu - pretpostavka je majka mnogih nesporazuma. Nemojte pretpostavljati, nemojte biti zadovoljni polovičnim odgovorom, polovičnim znanjem - pitajte. Niko ne zna šta vas muči i ako čekate da neko primeti - može biti kasno. Često nas strah, trema, malodušnost sprečavaju da ostvarimo svoju nameru. I onda, kad saznamo da je samo trebalo da pitamo, odmahnemo rukom u stilu - ma nije važno. A jeste, važno je. Možda vam život neće postati  bolji, ali svakako ćete znati odgovor. Znaćete da to što vas muči i nije tako strašno. Znaćete da je neko spreman da vam nešto ponudi (samo do sada nije znao da vam baš to treba jer ste ćutali). Znaćete da se nekom dopadate (samo ni ta druga strana nije imala hrabrosti da vama priđe), znaćete da ste spremni za ispit (jer ćete ovaj put sesti preko puta profesora i reći ono što mesecima učite). Svet će saznati za vaš raskošni talenat u nekoj oblasti ako skupite petlju i izađete pred njega. Znaćete šta sve možete tek kad se oslobodite svega onoga što vas vezuje za jedno mesto. Kad rešite da raširite krila, pa makar u početku let i ne bio savršen.

I nije poenta u savršenstvu. Samo radite onako kako u datom trenutku najbolje možete. Danas mogu ovoliko i to je najbolje od mene. Sutra  ću moći manje ili više i to će biti moj domet za taj dan. Samo se oslobodite i usudite. I budite ponosni na to što uradite. To je u tom trenutku najbolja slika vas samih. Ne budite kritični prema sebi, ne grdite se i ne nervirajte. Nije bilo savršeno? A po čijim merilima je nešto proglašeno savršenstvom? I čemu poređenje? Vi ste najbolja verzija sebe koja ovog časa hoda zemljom.

Vi ste pokazali veliku hrabrost već time što ste se rodili. Niste se stideli da zaplačete pred svim onim nepoznatim svetom u porodilištu? Niste se stideli da padate i ustajete dok ste bili mali? Nije vam bilo bezveze da kažete da ste se zaljubili u vrtiću, da maštate šta želite da postanete jednog dana? Znamo da nije.

I onda se, dok odrastamo dese se određene stvari koje nas pomere iz fokusa - pa odjednom pad smatramo svojom greškom, snove rušimo jer im nismo dorasli, osamljujemo se jer mislimo da nekim ljudima nismo dovoljno dobri. Postajemo ogorčeni, uplašeni, nervozni, depresivni - a ne pitamo i ne tražimo.

O čemu mi to pričamo? O vama i vašim dometima. Jeste  li već jednom u životu pokazali da ste sposobni za sve? Dok ste bili dete i dok ste život shvatali kao niz beskrajnih mogućnosti koje samo treba ostvariti. Dobro? Hajde da se vratimo u taj osećaj i u to pouzdanje u sebe.

Budite najbolji sebi i bićete takvi i drugima. Budite optimisti, verujte u svoje mogućnosti, verujte da posle pada treba obrisati kolena i dlanove i uspraviti se, verujte da ste dorasli svakom svom snu - samo treba da poradite na njemu.

Ovaj tekst je posvećen svima onima koji su u skladu sa temom, ovog meseca ili ranije krenuli u čudesno isceljujuće putovanje pomoću cvetnih esencija. Posvećen je onima koji su svakim danom sve bliži svom potencijalu - onome što su rođenjem dobili, pa negde usput zagubili. Posvećen je i svima koji su nam pišu, pitaju, razmišljaju. Divno je što ste otvoreni i slobodni na putu ka sebi samima.

Ima jedna divna misao Miroslava Antića - parafraziramo - ... sad znam da je mudrije uciniti korak van sebe nego proci milione kilometara u sebi... tako nekako kaže pesnik. I mi se slažemo sa njim. 

Probajte, i nije tako teško...